Jezgro glavnog grada Ruske Federacije je nekada bilo okruženo belim zidinama po kojima je prostor unutar njih i dobio ime. Katarina Velika je zidine srušila, a danas je granica moskovskog Beograda, koji je i dalje jezgro „Trećeg Rima“, elitni bulevarski poluprsten koji je smenio fortifikacije.
Beli grad, na ruskom “Beli gorod” je istorijsko srce glavnog grada Rusije – Moskve. U njegovim okvirima se nalaze i Kremlj i Kitaj-gorod, ali se ovaj pojam ne odnosi na ta dva kraja.
Nekada je Beli grad bio okružen belim zidinama po čemu je i dobio ime, i bio je treći fortifikacioni sistem u Moskvi, pored zidina koje su štitile sam Kremlj i pomenuti Kitaj-gorod. Van njega, postojao je i četvrti sistem zidina.
Beli gorod je počeo da se razvija u 14. stoleću, putem sistema rovova i nasipa, ali je tek Boris Godunov oko 1590. godine počeo da gradi zid, što je poverio slavnom arhitekti Fjodoru Konu.
Veruje se da su te zidine izgledale kao one u Smolensku, budući da su ove potonje sagrađene posle “Beograda” od strane istog neimara.
Imperatorka Katarina Velika odlučila je u 18. veku da sruši zidine Belog grada, do tada već mahom bespotrebne usled novonastale silne moći i sigurnosti Carske Rusije, i da prateći njihovu nekadašnju liniju zasadi drvorede, izgradi vrtove i formira moderni bulevarski poluprsten oko grada (poluprsten jer je ograničen rekom Moskvom).
Proces gradnje tog prstena trajao je nekoliko decenija, a kada je završen Moskva je dobila, manje-više, svoje savremene konture.
Granica moskovskog Beograda danas je “Bulvarnoje kolco”, što bi se moglo prevesti i kao “Bulevarsko kolce”, jer zvuči simpatičnije od “prstena”.
Nekada je postojalo jedanaest kapija kroz koje se moglo proći: Svih svetaca, Čertolska, Arbatska, Nikitska, Tverska, Petrovska, Dmitrovska, Sretenjska, Frolovska, Pokrovska i Jauzska.
Mnoge današnje moskovske oblasti koje se nalaze na mestima na kojima su nekada bile gradske kapije nose imena po njima.
Baš kao što Moskovljani i danas jezgro svoga grada zovu Beograd.
