Profesor je podelio papire i rekao učenicima da ih izgužvaju. Kantu za smeće stavio je ispred katedre.
“Zadatak je jednostavan. Vi predstavljate stanovništvo ove zemlje. Svako ima šansu da se obogati i uđe u višu klasu. Kako biste to postigli, samo treba da zgužvani papir ubacite u kantu za smeće, a da ne ustajete” objasnio je učenicima.
“To je nepravda”, odmah su se pobunili učenici u zadnjim klupama. Videli su kako učenici u prednjim redovima imaju puno veće šanse.
Učenici su gađali i, kao što je i bilo za očekivati, većina (ali ne svi) učenika iz prvih klupa je pogodila. Samo nekolicina iz zadnjih redova je uspela pogoditi kantu.
“Što ste bili bliže kanti, šanse su vam bile veće. Tako u stvarnom životu izgleda povlašćenost” istaknuo je profesor.
“Jeste li primetili kako su se na nepravdu bunili samo oni u zadnjim klupama? S druge strane, oni u prvim klupama nisu uočavali koliko su povlašćeni. Sve što su videli je metar i po između njih i cilja” upozorio je profesor.
“Vaš posao, kao učenika koji imaju privilegiju primiti obrazovanje, je da budete svesni svog povlaštenog položaja. Vaša povlastica je obrazovanje da date sve od sebe i postignete velike stvari, a da pritom uvek imate na umu i da se borite za prava onih iza vas koji nisu bili toliko srećni” zaključio je profesor.
