Bivši načelnik Glavnog štaba Vojske RS, penzionsani general Manojlo Milovanović, kaže da je u vrijeme dok je ratovao protiv Atifa Dudakovića cijenio komandanta Petog korpusa Armije BiH kao hrabrog i snalažljivog oficira, ali da je mišljenje o njemu promijenio nakon snimaka na kojima se jasno vidi da je „bihaćki šerif“ okrvavio ruke.
„Dudaković sada tvrdi da je riječ o srpskoj propagandi i fotomontaži, ali njegove grimase i samozadovoljstvo koje je pokazao niko ne može da montira. On je komandovao odlično naoružanom vojskom i za samo tri dana porazio vojsku Fikreta Abdića, ali i tamošnje stanovništvo, jer je oko 72.000 stanovnika nabio u dva koncentraciona logora. Jedan je bio u „Agrokomercu“, a drugi u Patnogama“, kaže Milovanović u intervjuu „Pressu RS“.
– Dudaković je u sarajevskoj štampi izjavio da ste svojevremeno priznali da je Peti korpus bio najbolji korpus na Balkanu. Da li ste to zaista rekli?
Ne! Rekao sam da je bio najbolje naoružani korpus, i to zahvaljujući Zapadu, koji ga je naoružao kršeći embargo na uvoz oružja i Sporazum o proglašenju Bihaća demilitarizovanom i bezbjednosnom zonom. Vijeće sigurnosti je u maju 1993. godine Bihać proglasio bezbjednosnom zonom, a UNPROFOR je bio garant tog sporazuma. Oni su bili dužni da potpuno demilitarizuju to područje, ali to nije urađeno. Muslimani su predali staro trofejno oružje, ali je naoružavanje nastavljeno preko konvoja za humanitarnu pomoć. U jednom paketu koji je NATO padobranima bacao u Bihać, a koji je vjetar donio na našu stranu, u vrećama za brašno je bila municija za „broving“.
– Da li ste upozoravali UNPROFOR na kršenje embarga?
Upozoravali smo ih svakodnevno, ali od toga nije bilo nikakve koristi!
– Kako je moguće da Dudaković nije odgovarao ni zbog formiranja koncentracionih logora?
Kada je Dudaković porazio Abdićevu vojsku i kada sam saznao za formiranje tih logora, predložio sam našoj Vrhovnoj komandi da ga tužimo zbog ratnih zločina nad civilima. Međutim, odgovoreno mi je da mi ne treba da se brinemo zato što se muslimani tuku među sobom. Kasnije sam shvatio da tužba nije pokrenuta zbog toga što bi pokretanjem tužbe RS indirektno priznala Haški tribunal, što je bilo u suprotnosti sa tadašnjom politikom.
– Kako ocjenjujete tvrdnje da Dudakovića štite Amerikanci i da oni ne dozvoljavaju da se protiv njega povede proces za ratne zločine?
Ne znam da li je to tačno, ali je činjenica da Tužilaštvo BiH odugovlači sa optužnicom. Optužnicu je trebalo podići nakon onih starih snimaka na kojima Dudaković naređuje paljenje srpskih kuća. Očigledno je da zapadna politika još ide naruku Federaciji BiH.
– Da li je tačno da ste pokidali činove i bacili šapku kada ste dobili naredbu da zaustavite vojsku pred Bihaćem?
Nije bilo nikakvog bacanja šapke! I danas mi zna biti neprijatno kada me neko sretne i kaže: „Gdje ste, generale? Sjećate li se mene, bio sam prisutan kada ste zgazili šapku!“ Šapku nisam nosio u ratu, a činove nisam dobio od Karadžića, već sam ih donio iz JNA, pa ih njemu ne bi ni vratio. To je vjerovatno izmislila vojska zato što smo se zaustavili pred Bihaćem. Takvi mitovi se stvaraju u svim ratovima, pa to nije moglo da zaobiđe ni nas.
– A šta je sa mitom da je Alija Izetbegović platio 40 miliona maraka da se Vojska RS zaustavi pred Bihaćem?
To sam čuo iz Alijinih usta. Bio sam u Sarajevu kao tadašnji ministar odbrane RS i član Stalnog komiteta za vojna pitanja. Moj šef kabineta, nekadašnji ministar policije RS Darko Matijašević, rekao mi je da Atif Dudaković, koji je tada bio načelnik Generalštaba Vojske Federacije BiH, želi da razgovara sa mnom. Pristao sam i stali smo jedan pored drugog i počeli da razgovaramo. U jednom trenutku je naišao Izetbegović i kada nas je vidio, rekao je da je dobro čim generali razgovaraju. Dudaković je djelovao kao da mu je neprijatno što ga je Alija zatekao u razgovoru sa mnom i odgovorio mu je: „Predsedniče, pričam generalu o tome kako sam odbranio Bihać!“ Alija se okrenuo i rekao: „Vraga bi ga odbranio da ja nisam platio 46 miliona maraka!“
– Da li je to sve što znate o „kupoprodaji“ Bihaća?
To je sve! Sa tim sam upoznao tadašnju predsjednicu RS Biljanu Plavšić, a onda se o tome svašta govorilo u javnosti.
– Dudaković tvrdi da ste izjavili da biste se obračunali sa Fikretom Abdićem, samo ako biste uspjeli da porazite Peti korpus! Da li je to tačno?
Rekao sam nešto slično, ali u oči Fikretu Abdiću. Bilo je to na sastanku kod komandanta Vojske RSK Mileta Novakovića, na kome je bio i Jovica Stanišić. Trebalo je da preuzmem komandu nad operativnom grupom u kojoj bi sa jedinicama Vojske RS bili i pripadnici Vojske RSK i „abdićevci“, ali sam to odbio. Stanišić me tada odveo u prostoriju u kojoj sam zatekao Fikreta Abdića. Pitao sam ga šta hoće, a Abdić mi je kazao: „Generale, vi znate da sam ja trgovac po krvi“. Odgovorio sam mu da trgovci rade sa onim ko mu da više, a da Hrvati mogu da mu daju više. On je to potvrdio, ali je dodao da mu više odgovara da bude u dobrim odnosima sa Beogradom i upitao me zašto ne želim da prihvatim komandu nad tom operativnom grupom. Rekao sam mu da mu niko ne može garantovati da se neću tući protiv njegove vojske, ako prije toga porazim Dudakovića. Okrenuo sam se i otišao.
