Prvi je zaražen koronavirusom u Srbiji. Igor Đantar (43), uspešni privrednik iz Bačke Topole, nulti je pacijent, o kom je tog 6. marta, kad je saopšteno da je Srbija dobila prvog obolelog, pričala cela zemlja.

Sponsored links:

U međuvremenu, Igor je savladao virus zbog kog drhti planeta i nakon dva negativna testa pušten je sa lečenja iz Kliničkog centra Vojvodine. Priča kako je oboleo i kako je iz borbe u kojoj je na talonu bio život izašao kao pobednik.

– Prvobitno nisam posumnjao na koronavirus, ali posle nekoliko dana bolovanja i kad su mi rekli da imam upalu pluća i da antibiotici nisu delovali, a uz to sam i dalje imao temperaturu, bilo mi je sve jasno. Nisam sačekao dogovoreni termin kontrole kod pulmologa, nego sam se javio lekaru i rekao da mi nije dobro. Posle RTG i CT pregleda i konsultacija sa lekarom otišao sam u Opštu bolnicu u Subotici, na infektivno odeljenje – počinje Igor.

On dodaje da je veoma bitno da se odmah posle prvih simptoma zaraženi jave najbližoj ordinaciji jer svaki izgubljeni dan znači život.

– U mom slučaju, posle samo pet-šest dana bolesti virus je prouzrokovao jaku upalu na plućima – kaže on.

– Najverovatnije sam se inficirao u Budimpešti ili od kontakta sa poslovnim partnerima koji su prethodno bili u Italiji. Ja, inače, zbog posla mnogo putujem u inostranstvo, ali poslednji put sam u Italiji bio još u decembru prošle godine. Ali je moguće da sam se zarazio u poslovnim kontaktima sa ljudima koji su bili u Italiji – objašnjava prvi zaraženi koronom u Srbiji.

Igor je pojasnio kako je izgledao njegov život od trenutka kada su mu potvrdili koronu.

loading...

– Onda sam već bio u jako lošem zdravstvenom stanju zbog upale pluća, otežano sam disao. Bio sam zabrinut za porodicu. Tada uopšte nisam mogao da ustanem iz kreveta i dobio sam kiseonik, bez njega nisam mogao da dišem. I ne mogu tačno da se prisetim tih prvih dana u bolnici, kad je virus napao moj organizam – kaže sagovornik. Kaže da su mu najveća podrška bili porodica, prijatelji, kolege i poznanici, kao i da su ga svi hrabrili i tešili.

– Sigurno mi je pomoglo i to što sam redovno trenirao, ali najviše su mi pomogli lekari koji su bili uz mene 24 časa dnevno – dodaje Igor.

– Zahvaljujem se od sveg srca lekarima, sestrama i celokupnom medicinskom osoblju za sve što su učinili za mene. Rade u veoma teškim uslovima, obučeni su u zaštitna odela po ceo dan, bore se za živote ljudi zaraženih opasnim virusom, bez pauze, bez imalo odmora do granica ljudske izdržljivosti. U tim odelima je teško, ljudi se znoje, moraju da trpe, da se iznova i iznova žrtvuju za druge… Bez tih divnih ljudi danas ne bih bio ovde. Hvala im od srca, a hvala i svima koji su brinuli i pružali mi podršku – nastavlja on. Igor je poslao i važnu poruku svima:

– Ljudi, slušajte instrukcije stručnjaka, lekara. Ne izlažite se bespotrebno riziku. Sedite u kućama sa porodicama. Vodite računa o svakom detalju u dnevnoj rutini. Ovaj virus je opasniji nego što je svetska medicina u početku mislila, ali ako svi poštujemo sve zaštitne mere, siguran sam da ga možemo pobediti – zaključuje on. Iskoristio je priliku da se zahvali svojim zaposlenima.

– Zahvaljujem se svima, bili su uz mene punim srcem. Uz podršku porodice, to mi je mnogo značilo. Posle svega znam što sam i pre znao, ali sada sam u to još čvršće uveren – da je u životu najveće bogatstvo zdrava i srećna porodica. Molim vas da ovaj virus ne shvatate olako. Čuvajte sebe i sve oko sebe. Verujte u naše lekare. Ja sam verovao i pobedio – zaključuje on.

(Izvor: srbijadanas.com)

Sponsored links:
loading...