Posle smrti bliske osobe neprestano osećamo tugu, naročito onda kad smo sami. Šta da učinimo da izađemo iz takvog stanja?
Osnivač Svetovavedenjskog ženskog manastira u Ivanovu arhimandrit Amvrosije Jurasov rekao je da suze za umrlima uopšte nisu dobre, s obzirom da otežavaju njegovoj duši da nađe mir.
– Za verujućeg čoveka nema tuge. On ne može biti sam. On nema vremena za tugu. Treba da pročita Evanđelje, Psaltir, akatiste i kanone. On ima mnogo posla.
– Ali, kada čovek ne radi i ne moli se, pristupa mu demon tuge i počinje da raspiruje u njemu tu strast – rekao je Jurasov.
Rekao je i da treba odlaziti u crkvu i ispovedati se, kao i to da se treba moliti i za sebe i za umrlog, ali i za sve druge srodnike.
– Znam mnogo takvih slučajeva o kojima sam slušao na ispovestima. Neke je tuga savladala do te mere da je počeo da im se javlja đavo u vidu umrlog – zaključio je on.
izvor: (bastabalkana.com/espreso.co.rs)
