Početkom 20-ih godina 19. veka, Škot Gregor Mek Gregor u plan je sproveo možda najveću prevaru u istoriji
Početkom 20-ih godina 19. veka, Škot Gregor Mek Gregor u plan je sproveo možda najveću prevaru u istoriji.
Ovaj bivši vojnik i avanturista dočepao se 1820. godine velikog komada zemlje u Centralnoj Americi, na području današnjeg Hondurasa. Zemlju je navodno na poklon dobio od tadašnjeg ‘kralja’ Obale komaraca Georgea Frederika Avgustusa, koji, ako je već i darovao zemlju, sigurno nije imao kontrolu nad njom.
Bilo kako bilo, Mek Gregor je svoju zemlju nazvao Poyais, a sebe prozvao njenim princom (voleo je naziv Cazique of Poyais). Kada se vratio u Veliku Britaniju nakon svojih putovanja po Americi, odmah je pokrenuo “marketinšku kampanju” kako bi privukao ulagače i kolonijaliste u svoju zemlju. Po njegovim je pričama Poyais, malo veći od Velsa, bio zemlja meda i mleka. Plodnog tla, hladnih reka prepunih zlata, gustih šuma u kojima sve vrvi egzotičnim plodovima i divljači, piše BBC .
Osim što je iscrtao zemlju koja je dijametralno suprotna njegovoj krutoj škotskoj grudi, on je igrao i na mačizam svojih sunarodnika – objavljivao je oglase koji su veličali pustolovnost i hrabrost onih koji se usude otići u nove pohode i tvrdio da moraju uložiti novac u ekspedicije dok još stignu.
Naprosto, čovek je bio rođeni prodavac – obećavao je raj na zemlji svojim investitorima, tvrdio da će biti uzor svim ljudima te da je vreme hitno – ako ne reaguju sada, prilike možda više neće biti. Za slučaj da mu neko nije verovao, uz sebe je imao knjigu o “Obali komaraca i zemlji Poyais” koju je navodno napisao kapetan Tomas Strendžvejs, a zapravo je bila delo Mek Gregrora i njegovih pomagača.
Taktika je upalila spektakularno. Mek Gregor je samo u kešu prikupio 200 000 funti, u obveznicama gotovo 1,3 miliona funti – preračunato na današnju vrednost funte, skoro 3,6 milijarde funti. Krajem 1822. i početkom 1823. krenule su prve dve ekspedicije za Poyais, sa ukupno 250 entuzijastičnih budućih naseljenika. Ali, jednom kad su došli, zatekli su zemlju drastično drugačiju od one koju je Mek Gregor obećao u svojim brošurama.
Na obali nije bilo luka, nije bilo nikakvih naselja i puteva, zemlja je bila nepogodna za obradu, a rekama zlata nije bilo ni traga. Ubrzo su nepripremljeni škotski naseljenici počeli umirati jedan za drugim, sve dok preostalu trećinu nije spasio brod kojih ih je odveo u Belize. U Veliku Britaniju se vratilo njih pedesetak, a mediji su počeli pisati o velikoj prevari (ironično, neki od preživelih avanturista i dalje su branili Mek Gregora, prebacujući krivicu na druge organizatore ekspedicija).
Mek Gregor je zbrisao u Francusku gde je, neverovatno, još jednom počeo prodavati istu priču, ali su ga tamošnje vlasti provalile i strpale u zatvor. Nakon toga se nakratko vratio u Edinburg odakle je brzo morao bežati, ovaj put nazad u Centralnu i Južnu Ameriku, gdje je 1845. godine i preminuo u Karacasu.
Poyais, kako je Mek Gregor nazvao obećanu zemlju, do dana današnjeg ostala je nepokorena i napuštena divljina.
