„Jel ti beše ono imaš neku svadbu ovih dana“ napisala je drugarica drugoj na Fejsbuku i okačila link stranice Rentiraj dečka. Ko još iznajmljuje dečka pomislila sam i naravno ušla na stranicu. Tamo je pisalo: „Iznajmi dečka koji će raditi sve ono što poželiš, zajedno sa tobom, umesto tebe“ uz opis da istog možeš iznajmiti i za potrebe svadbi, kompanijskih i porodičnih okupljanja i slično.
Kupili su me već na već na „radiće umesto tebe“. S obzirom na to da trenutno nisam imala prigodnu potrebu da ga iznajmim, pozvala sam ipak da saznam šta on stvarno „mora da radi umesto vas“.
Odmah okrećem broj sa stranice, javlja mi se Vladimir, muškarac prijatnog glasa sa kojim nakon predstavljanja dogovaram popodnevnu kafu.
Nalazimo se kod grčke ambasade, znak prepoznavanja je bila moja crvena kosa. Dočekuje me muškarac koji izgleda ok, u teget je sakou i farmerkama, i kako mi je napisao u poruci „retro naočarima“.
„Ćao ja sam Vladimir, hoćeš da me uhvatiš pod ruku?“
„Ne, ok je ovako“ odgovaram mu, zbunjena tom dozom opuštenosti koju će mi kasnije objasniti.
Sedamo u kafić, odmah krećem da ga bombardujem pitanjima tipa „kako ti je palo napamet da pokreneš ovakvu vrstu biznisa“.
„Završio sam jednu od top tri poslovne škole u Beogradu, i odlično se razumem u finansije. Ovu ideju sam dugo razrađivao ali osnova je potekla iz Kine. Ako malo izguglaš, naći ćeš kinesko rentiranje dečka.
Biznis je pokrenula Kineskinja koja danas zarađuje milione na ovom konceptu“ objašnjava mi i dodaje da je razlika samo u tome što su mnoge Kineskinje, odnosno deca kineskih tajkuna mnogo bahate, zbog čega često znaju da iznajme tri do četiri dečka u isto vreme.
Hm, priznajem da mi je to zazvučalo malo pogrešno, tri tipa u isto vreme, brate, šta im rade, zbog čega ga pitam da li se susretao sa predrasudama „rentiranje je u stvari poslovna pratnja“.
„Naravno, više puta, mnogi su me u početku zvali i pitali da li smo mi žigolo klub. Ovo nije agencija i ne bavimo se time, naša glavna delatnost je pružanje usluga“ objašnjava mi Vladimir.
„U ekipi nas je zasad četvoro, pre nas je bilo više ali mnogi su otpali jer jednostavno nisu imali manire kakvi su nam potrebni, a meni je to važno. Moraju da se znaju bar osnove lepog ponašanja, ono što su naše babe i dede zvale bečka škola.
Klijentkinja može da nas iznajmi ako na primer ide u veliku nabavku za kuću. Mi smo tu da joj pomognemo oko teških stvari, oko unošenja namirnica u kola, dopremanja gde god da je to potrebno. Takođe, ukoliko joj treba pratnja za svadbu, opet tu smo mi“ priča mi Vladimir.
„Čekaj, zašto bi žena iznajmljivala nekoga da ide sa njom na svadbu, može da povede druga ili da ode sama. Mislim, ja bih tako uradila“, prekidam ga.
„Ti možda bi jer si mlada, ali druge, mlade mame ili žene u godinama koje se još nisu udale ne bi. Pogotovu ako su iz malog mesta i u to isto malo mesto odlaze na svadbu gde će ih sačekati gomila rodbine sa pitanjem „A gde ti je muž“? Povedu nekog od nas i zapuše usta svima, zar nije jednostavnije“ uz osmeh mi priča ovaj rent a boj.
„A šta je sa neprijatnim situacijama, tipa nakači vam se baba koja želi apsolutno sve da zna, i čime se baviš i kako ste se upoznali i što nisi do sad dolazio, odakle su tvoji?“ prekidam ga.
„Takvih situacija nije bilo jer klijentkinja nas pripremi u smislu ko od rodbine voli mnogo da priča i slično. Bila je jedna zanimljiva situacija, kolega je otišao kod klijentkinje na slavu i sutradan ga je njena baba srela na pijaci. Oduševljeno mu je rekla „Oooo evo zeta sad će da mi ponese torbe“. Šta je drugo mogao, poneo joj je torbe do kola i pozdravio se i otišao“.
Ok, sve to zvuči lepo, ali koliko to zadovoljstvo košta, vaše usluge?
„Cena je 80 evra, prvo smo planirali da formiramo cenu po satu, (prvi sat 50e, drugi 20 i treći 10) međutim mnogima nije odgovaralo, tako da je ovo cena koja je prihvatljiva i nama i klijentima, za celokupnu uslugu iznajmljivanja“.
