Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas, 14. februara, slave Svetog Trifuna.
Ovaj praznik je poznat i kao “Dan vina”, posvećen mučeniku Trifunu. Danas se u svetu obeležava Sveti Valentin, koji se slavi kao Dan zaljubljenih.
U narodu postoje mnoga verovanja u vezi sa Svetim Trifunom.
Na ovaj dan vinogradari izlaze u vinograd da porežu barem jedan čokot vinove loze i poliju ga vinom, kako bi grožđe dobro rodilo.
Ako na Sv. Trifuna pada kiša, rodiće uspešno šljiva i biće rodna godina, a ako bude vedro, godina će biti sušna i nerodna.
Jedno od verovanja u narodu je, da sa ovim danom stiže proleće, da se budi priroda i najuzvišenije osećanje kod ljudi, ljubav.
Svetog Trifuna slave mnogobrojni esnafi, vinogradari, mehandžije, a na liturgijama se pominju stradanje svetitelja Trifuna.
Srpski narod u okolini Zaječara posvećuje mu čak tri dana slavlja, nadajući se njegovoj zaštiti u zimsko vreme, kada vukovi nanose ogromne štete u tim krajevima, gde je ovčarstvo važna privredna delatnost.
Sveti Trifun se rodio u selu Kampsadi u Frigiji u siromašnoj porodici. U detinjstvu je čuvao guske.
Od malena na njemu je bila velika blagodat Božja, pa je mogao isceljuje ljude i stoku, i otera zle duhove.
U to vreme, Rimskim carstvom je zavladao Gordijan, čija je ćerka Gordijana sišla s uma, i time ocu nanela veliku žalost, a lekari nisu mogli da joj pomognu. U Gordijanu beše ušao đavo.
Tada je iz lude devojke progovorio zli duh koji je rekao da njega niko ne može da istera osim Trifuna. Tako je Trifun bio pozvan u Rim da isceli carevu ćerku. Car mu podari mnoge darove, koje je Trifun pri povratku razdelio siromašnima.
Ukoliko želite da nađete ljubav svog života uradite sledeće:
Uđite u dvorište crkve, ili sopstveno dvorište u ponoć. Bacite semenke (poput semenki suncokreta) preko vašeg ramena izgovarajući sledeće:
“Raspršavam ovo seme zaljubljen/a,
Ovo seme posejaću u ljubavi,
Ti, koja si moja prava ljubav,
Dođi po mene i ostani dok raste,
Baš kao i moja ljubav prema tebi”
Ovaj sveti mladić je u svom selu nastavio da čuva guske i moli se Bogu. Podneo je sva mučenja s velikom radošću, govoreći:
“O kad bih mogao da se udostojim, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!”
Muke mu ništa nisu naškodile, i mučitelji ga osudiše na smrt.
Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.
izvor: (kurir.rs/srbijajavlja.rs)
