Korona virus se proširio na ukupno 176 zemalja. Do sada je zaraženo više od 870.000 ljudi. Oporavilo se više od 184.000, a preminulo više od 43.000 ljudi.

Sponsored links:

U Srbiji se broj potvrđenih slučajeva menja iz dana u dan. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je zvanično proglasila globalnu pandemiju korona virusa. Svi su na oprezu, i zato stručnjaci odgovaraju na najčešća pitanja čitalaca.

1. Mnogi prolaznici na ulicama maze ulične pse i mačke. Da li korona virus može da se zadrži na krznu i zarazi druge ljude koji pomaze životinje?

Bez obzira na rizik od korona virusa, trebalo bi uvek da perete ruke pošto pomazite životinje. I dok je poznato da je Kovid-19 prešao sa životinja na ljude, još nije poznato kako se prenosi i nisu zabeleženi slučajevi kada su se ljudi zarazili preko kućnih ljubimaca. Iz Svetske organizacije za zdravlje životinja (OIE) ističu da nema dokaza da su ljubimci zaslužni za širenje virusa. Ipak, sprovode se dalja testiranja kako bi se otkrilo da li i kako virus utiče na životinje. Iz OIE takođe ističu da bi ljudi koji su bolesni ili uzimaju terapiju za lečenje od korona virusa trebalo da izbegavaju kontakt sa psima i da bi neko drugi trebalo da se stara o njihovim životinjama.

2. Ukoliko neko razvije simptome korona virusa, koje korake bi trudna osoba trebalo da preuzme?

Ukoliko neko u kući pokaže simptome korona virusa, preporučuje se da osetljive grupe, poput trudnica i onih starijih od 65 godina, provedu 14 dana u izolaciji kod prijatelja ili druge rodbine. Ukoliko to nije moguće, držite se podalje od osoba sa simptomom što je moguće više. Još uvek ne postoje dokazi da su trudnice (i njihove bebe) pod većim rizikom da obole od korona virusa, ali zvaničnici zasad preporučuju dodatni oprez.

3. Može li korona virus da se prenese polnim putem?

loading...

Prema dosadašnjim saznanjima o prenosu infekcije, nije uočeno da se virus prenosi polnim putem, ali pošto seksualni odnosi podrazumevaju prisni kontakt, poljubac i dodir, to jesu načini prenošenja ovog virusa, navodi Unicef. Ukoliko neko ima simptome ili sumnju, neophodno je da se izoluje i izbegava bliski kontakt. U vreme pandemije posebno treba izbegavati seksualne odnose sa nepoznatim osobama.

4. Ne osećam ni ukus ni miris već sedam dana. Da li je to simptom?

Stručnjaci za uho, grlo i nos u Velikoj Britaniji su, takođe, primetili da se ljudi sve češće žale na gubitak čula mirisa. I sve više ljudi na društvenim mrežama prijavljuje izgubljeni miris i ukus. Kod nekih od njih je utvrđeno da imaju korona virus. Za sada nema dokaza da su ovi simptomi povezani, mada je poznato da i tokom obične prehlade ljudi često ne osećaju mirise i ukuse.

5. Kako se ljudi oporave?

Naša tela su stalno izložena mikrobima, bakterijama i virusima svakog dana i mi možemo da se izborimo sa njima. Ako dobijemo nešto poput virusa gripa, obično smo im i ranije bili izloženi pa se telo seća virusa i zna kako da se bori sa tim. Korona virus je nov i niko nema još nije postao imun na njega. Ali to ne znači da se od toga ne možete oporaviti. Dosad se od ovog virusa potpuno oporavilo više od 110.000 ljudi. Ipak, ako ste stariji ili patite od hroničnih oboljenja – mogli biste da imate i ozbiljnije komplikacije. Većina će se oporaviti bez posebne lekarske pomoći.

6. Šta je prava društvena distanca?

Sponsored links:

Pod tim se podrazumeva izbegavanje kontakata sa drugim ljudima. Smatra se da to može pomoći kako bi se sprečilo širenje korona virusa. Zato nadležni savetuju da se radi od kuće, manje koristi javni prevoz i odlože sva putovanja koja nisu neophodna. Preporuka je da se odlože i viđanja sa prijateljima i izlasci u kafiće i restorane. U Srbiji je uvedeno o vanredno stanje i policijski čas – osobama starijim od 65 godina je privremeno zabranjeno da izlaze iz kuće, a ta važi i za sve ostale od osam uveče do pet ujutro.

7. Kojim izvorima informacija mogu da verujem?

Na sajtu Svetske zdravstvene organizacije postoji mnoštvo informacija o korona virusu i taj sadržaj nije namenjen samo naučnicima i doktorima. U stvari, tu su srušeni brojni mitovi i opovrgnute lažne vesti, koje se pojavljuju na internetu. A mnogo je takvih – posebno na društvenim mrežama, zato je važno pogledati odakle neka vest dolazi i mogu li da verujem tom izvoru. 100 % pouzdani su SZO, kao i zvanični izvori nadležnih.

Sponsored links:

8. Da li brufen pomaže?

Internetom danima kruže upozorenja da je opasno uzimati brufen (ibuprofen) ako ste zaraženi korona virusom. Uz ozbiljne medicinske savete, šire se i i lažne vesti, koje se ne zasnivaju na činjenicama. Stručnjaci za BBC kažu da se ibuprofen ne preporučuje za lečenje simptoma koje izaziva korona. Ipak, oni kojima je uzimanje ove vrste lekova prepisano zbog neke druge bolesti, ne bi trebalo da prestanu sa terapijom bez konsultacija sa lekarom.

I paracetamol i ibuprofen mogu da spuste tempteraturu i pomognu kod bolesti sa simptomima sličnim gripu. Ali ibuprofen i ostali nesteroidni antiinflamatorni lekovi nisu prikladni za sve jer imaju nus-pojave posebno kod onih sa astmom ili kardiovaskularnim problemima. Na sajtu britanske Nacionalne zadravstvene službe prethodno je stajala preporuka da se uzimaju i paracetamol i brufen, ali su to promenili.

loading...

„Pošto zasad ne postoje pouzdani dokazi da ibuprofen može pogoršati Kovid-19, bolest koju izaziva korona virus… Dok ne budemo imali više informacija, uzimajte paracetamol da lečite simtome korona virusa, osim ako vam doktor ne kaže drugačije“, navode britanski zvaničnici.

9. Koliko virusi opstaju na stolovima ili kvakama?

Poput ostalih respiratornih infekcija kao što je grip i Kovid19 se širi u kapljicama koje izlaze iz nosa ili usta zaraženih. Kada se jednom nakašljete stvori se i do 3.000 kapljica. One padaju na druge ljude, ali i na odeću i okolne površine, a neke koje su vrlo sićušne ostaju u vazduhu. Postoje dokazi da se virus duže zadržava na fekalnim materijama, tako da oni koji ne peru temeljno ruke posle toaleta mogu da zaraze sve što dotaknu. Neka istraživanja pokazuju da drugi korona virus, poput Sarsa i Mersa, preživljavaju na metalu, staklu i plastici i do devet dana, ako se te površine ne dezinfikuju kako treba. Neki opstanu i do 28 dana na niskim temperaturama.

Sponsored links:

Novo istraživanje objavljeno u stručnom časopisu Nju Ingland džurnal ov medicin pokazuje da virusi mogu da prežive u vazduhu i do tri sata posle kašljanja. Kapljice veličine 1-5 mikrometara, što je 30 puta manje od širine ljudske dlake – mogu lebdeti u mirnom vazduhu i do nekoliko sati. To se odnosi na vazduh u neprovetrenim uslovima, dok čestice aerosoli brže dospevaju na čvrste površine u vazduhu koji se kreće.

Studija je otkrila da korona virus duže opstaje na kartonu – i do 24 sata – i do dva ili tri dana na pastici i nerđajućem čeliku. To upućuje da bi virus mogao da traje duže na kvakama, plastičnim i radnim površinama od laminata, kao i sotalim čvrstim površinama. Naučnici su utvrdili da bakarne površine ubiju viruse za oko četiri sata. Postoje i brži načini za uklanjanje virusa – u roku od minuta nestaju ako površine očistite 70-procentnim alkoholom ili poluprocentnim hidrogenom. Na višim temperaturama i vlažnim mestima životni vek korona virusa može biti kraći.

10. Šta je bolje- tečni gel ili običan sapun?

Sponsored links:

Mikrobiolog Ron Katler sproveo je istraživanje koliko i šta od sredstava za dezinfekciju treba koristiti. Istraživanje je pokazalo da nije toliko bitno šta koristite, nego način na koji ga koristite. Iako antibakterijski gelovi i pene imaju posebne hemikalije i pomažu u ubijanju bakterija, način na koji perete ruke, trljanje šake o šaku je najbolji način da ih se otarasite. Najobičniji, tvrdi, sapun i voda mogu nadmašiti skupe proizvode po učinku, sve dok pravilno perete ruke.

11. Alkohol, ali ne votka

Preporuke su da uz temeljno pranje ruku sapunom i vodom koristite i gel za dezinfekciju kako bi sprečili širenje virusa. Gelovi na bazi alkohola obično sadrže i emolijense, sredstva za omekšavanje, koji su nežniji prema koži i koji sadrže minimum 60 do 70 odsto alkohola. Profesorka Sali Blumfild iz Londonske škole higijene i tropske medicine kaže da ne veruje da ne možete da napravite efikasno sredstvo za čišćenje ruku, ukoliko koristite alkohol s procentom manjim od 60 odsto. „Votka sadrži samo 40 odsto alkohola i nije efikasna za čišćenje ruku“, kaže Blumfild.

Sponsored links:

12. Šta predstavlja prava samoizolacija?

To znači da ostanete kod kuće 14 dana i ne idete na posao, u školu ili druga javna mesta, kao i da izbegavate javni prevoz i taksi. Trebalo bi da smanjite i kontakte sa ukućanima. Ako su vam potrebne namirnice ili lekovi, naručite dostavu, ali samo do ulaznih vrata, jer ne bi trebalo da primate posete. Trebalo bi da se klonite kućnih ljubimaca – ili ako nije moguće, da perete ruke pre i posle dodirivanja životinja.

13. Koliko je korona virus opasan za ljude sa astmom?

Respiratorne infekcije, poput one koju izaziva korona virus, mogu biti okidači za astmu. Stručnjaci upozoravaju one koji su zabrinuti zbog virusa – da prvenstveno prate uputstva za lečenje astme. To znači da se preventivno inhaliraju koliko im je lekar prepisao. Tako se smanjuje rizik da virusi, poput korone, pokrenu astmu.

14. Može li panična kupovina da isprazni rafove u supermarketima?

Ne bi trebalo. Ključna poruka zvaničnika je da neće doći do nestašice hrane i ljudi ne moraju da prave zalihe – treba da kupuju ono što im je potrebno. I supermarketi će nabaviti sve proizvode koji im nedostaju, ako dođe do toga. Mnogo veći problem bi mogao da bude izostanak radnika s posla, ako se uvedu takve mere.

Sponsored links:

15. Možete li se zaraziti ako jedete hranu koju je pripremao neko ko ima virus?

Evropska Agencija za bezbednost hrane je objavila da trenutno nema dokaza da je hrana izvor ili put prenosa virusa, te iz tog razloga nije uključena u odgovor na epidemiju izazvanu virusom. Ipak, neko ko je zaražen može preneti virus ako hranu sprema nehigijenski. Zato se svima savetuje da peru ruke i pre jela i pre priprema hrane, kako bi se zaustavilo širenje zaraze.

(Izvor: Stil)

Sponsored links:
loading...